Priča koja teče.
Možda ništa nije realno, ali sve je moguće.
Priča koju pričam celog života. Prvo sam je sanjala i stvarala kao malo dete igrajući se sa peskom i starim đubraonikom. Stvarala sam magične gradove i pomerala granice…. Mašta je uvek bila tako oslobađajuća, a ja sam rasla bez stega. Prvi dan u školi me je doveo u prvi raskorak koji život nosi. Nešto trebaš, moraš i bezbriga se menja u moranja.
Ne verujem da je sistem moranje, ali se bojim da nam često ukazuje na ono šta ne umemo. Ispravlja nam greške. A ponekada mi se čini da su baš te greške ono što nas razlikuje jedne od drugih. Kada se dovoljno duboka zagledamo u “grešku”, nailazimo na jedan novi svet. Svet u kome smo svi tako drugačiji i posebni. Svet u kome je proces jedina važeća istina, a rezultat isčezava onog trenutka kada se proces završi.
Umetnost nas uči da verujemo u proces koji caruje nad formom. Da li ćemo svi biti perfektni reproduktivci i crtači? Nećemo, ali ako pustimo ruku da igra po platnu, na putu smo da postanemo stvaraoci.
Stvaralac može da dotakne mesta na kojima nikada ranije nije bio. Sposoban je da opipa sve boje svoje duše i da spozna boje koje nose ljudi i svet oko njega. Sećam se često reči mog profesora Koste Bunuševca i citiram ga iznova i iznova – DA JE SVE ISPRED NAS I SAMO JE PITANJE ŠTA ĆEMO SA TIM UČINITI– nekada volim da kažem da je u nama. Govorio je i da profesori samo traže greške i njih ispravljaju, a nikako da se pozabave onim što je u nama najbolje. To smo mi, drugačiji i neponovljivi. Profesori su ti koji moraju da umeju da prepoznaju naše različitosti i da nađu sisteme kako da ih razvijaju. Te reči su ostale kao najlepša lekcija kroz celo moje školovanje. Te reči u krajnjem slučaju opisuju nekog ko govori čisto i jasno i spreman je da izađe iz sebe da bi sagledao drugoga. Te reči su magične i smele… te reči su me promenile.
Kada mi je Jasmina Stojanović urednica Sensa magazina predložila da radimo slikarsku radionicu, kao završnu radionicu na Sensa vikendu, osetila sam prepoznavanje. Prepoznavanje onoga šta je cilj celog Sensa vikend programa. Učesnici se upoznaju sa različitim pristupima i različitim školama koje afirmišu pozitivan način življenja i introspekciju. Nude modele koje su drugačiji od modela užurbanog savremenog društva i nude mogućnost da svako nađe model za sebe. Program Ateljea ArtyFashionParty nudi modele kreiranja života u stvaralačkoj formi. Uvek učim sve svoje polaznice da prestanu da misle o kranjem rezultatu. Do njega ćemo doći, tu je mora da se stigne. Nego da se puste i da uživaju. Da tih tri sata koja nedeljno provedu kod nas budu njihova mala oaza gde se čuvaju od pitanja i odgovora već egzistiraju u trenutku. Puštaju svoju maštu i intuiciju. Tek kada nema pitanja spremne su da prime odgovore. Ruka više nije stegnuta, ne juri se ka cilju, uživa se u svakom potezu četke. Naša radionica je bila kao mala višnja na tortici. Kada su nakon rada na sebi sve te divne žene i po neki muškarac došle kod nas, tako nasmejane i opuštene bile su spremne da stvaraju.
Ideja programa koji smo vodili nije bila klasična slikarska radionica, već radionica gde su pustile da se osećaju kao deca i da ih boje i oblici menjaju. Da ruka teče svojim prirodnim tokom, da nanosi boja grade seriju osećanja. Sve su bile toliko različite. Sve su bile tako slatke i nasmejane. Bilo je slatko videti porodice koje skupa stvaraju, spoj generacija, svi na jednom mestu sa istim ciljem. Da već jednom oboje taj život u svoje boje. Za to je potrebna odlučnost i hrabrost. I u to ime bravo za sve njih. Inspirisale su me svojom hrabrošću.
Nek slike kažu nešto za sebe. Dok gledate naš Sensa vikend, zapitajte se na kratko: Šte je ono što kažete sebi kada misli krenu svojim tokom, kada se očistite od svih pitanja? Tada, ako ste smeli pustite ruku da ispiše svoje redove, naslika svoje slike, izmisli tajni grad ili vas iznenadi na sto i jedan način.
Prepustite se i uživajte….. Mi smo uživali sa svakom inspirativnom osobom na Sensa vikednu i hvala celom Sensa timu na prepoznavanju i ovom jedinstvenom iskustvu.
I ne mislite da je ovo kraj…. Jasmina i ja smo bile inspirisane.
Kada zanemarimo navike spremni smo da stvaramo bez obzira na idealne uslove
Kada stvaramo dozvoljavamo sebi da istrazujemo i puštamo da zajedno menjamo tokove.
Fokus kao jedini verni pratioc sadašnjeg trenutka.
Sloboda kao misao koju slikamo, kao topot velikih letnjih kišnih kapi po drveću.
Grupni rad i jedna misao stvaraju tako moćnu energiju. Uče nas da delimo samo svetlost oko nas.
Nikada nije kasno da se otisnemo na neke nove staze. Odnosno uvek je trenutak da živimo punim plućima.
Oslobađanje talenta.
Konsultacije i podrška. Prijateljstvo i nova prijateljstva.
Srećna strana života. Umetnost osmeha.
Upoznavanja koja nam se dešavaju na putu, nekada su ispisana potezima četke. Tu se jako lepo i lepo upoznajemo. Neverbalna komunikacija daje samo ono suštinsko u nama.
Bez zadrške punog srca napred ka novim otrivanjima. Svaka osoba na ovoj radionici je probudila nešto novo u meni.
Za jednim stolom. Svaka tako drugačije i neponovljiva. Iznenadila me je iskrenost sa kojom su učestvovale u stvaralačkom procesu.
Detelji života. Detalj širenja krila.
Žena koja nam je u subotu ujutru dala mali deo sebe i time doprinela našoj radionici. Povela nas je sve skupa u jedan novi ritam, koji smo mi nastavile da pratimo. Hvala joj.
Naša mala pomoćnica i njena mama. Stvaranje ne poznaje godine i razlike. Dozvolite vašem detetu da uništi vaše remek delo, i iznanadićete se kakvu ćete tajnu nesavršenstva otkriti. Otkrićete jedan novi osmeh vašeg deteta i lakoću življenja. Vratite su u trenutak kada je sloboda krstarila vašim morem.
Pogledajte različitosti i prigrlite ih čvrsto.
Detalj naših života. Ekspresija skrivena u nama.
Trenuci koji traju. Priča o malom princu i lisici. Kako polje žita dobije drugo značenje.
Kreativni razgovori .
Fotografije: Dalibor Danilović za Sensa Magazin
Artyfashionparty 